Разговор са председником општине Мирославом Љубеновићем

УЛАГАЊЕ СТО МИЛИОНА ДИНАРА У ПУТНУ ИНФРАСТРУКТУРУ.

Господине председниче шта је то приоритетно што треба урадити у општини Власотинце у овој години?
– План за 2015. годину предвиђа као најбитнију ставку побољшање путне инфраструктуре путем радова које ће изводити Дирекција за урбанизам. Под тиме се подразумева асфалтирање и изградња нових улица у сеоским месним заједницама као и у градским, наравно ремонт или комплетна реконструкција појединих улица као што је Власинска или Стевана Јаковљевића, тако да путем Дирекције планирамо буџетска средства у износу од 100 милиона динара улагања у путну инфраструктуру. Такође, као део путне инфраструцтуре а у циљу побољшања услова за инвестирање у Власотинцу опредили смо се за финансирање једног великог пројекта а то је уређење индустријске зоне где се подразумева потпуно нова мрежа свих радова, кишне канализације, атмосферске канализације и асфалтирање улица у индустријској зони. Милсим да је логично да то радимо у овом тренутку с обзиром да већ имамо заинтересоване партнере инвеститоре као што је Грунер који планира да у 2015. години изгради још један погон и наравно то подразумева нова радна места што је свакако наш циљ.

Да ли у овим тешким временима сем Грунера имате неку информацију да ли би још нека компанија дошла у Власотинце?
– Да, има још заинтересованих који би дошли у наш град. Али није се дошло до тог нивоа да можемо потврдити и да ће сигурно нека фабрика доћи ради се о преради коже, али за сада нећемо дати лажну наду грађанима. Оно што је наш посао је да стварамо услове за улагања, највише тиме што улажемо у инфраструктуру, то је најбитније у овом тренутку.

Сем тих индустријских ствари, власотиначки крај је познат по вину, има потенцијала за развој пољопривредну производњу , колико ви полажете наде у развој Власотинце у тој области?
– Нажалост, оно што ми као локална самоуправа у овом тренутку можемо из буџета да финансирамо одређене пројекте, нажалост таквих пројеката је веома мало и они такође чекају сагласност Министарства пољопривреде. Верујем да ће субвенција бити у виноградарству и воћарству у неким износима на нивоу као и у претходним годинама. Нажалост, знам да то није довољно све док неки озбиљнији инвеститор не би уложио у прераду вина, пре свега пошто ми у Власотинцу што се тиче прераде вина веома лоше стојимо. У задњем периоду малтене не постоји ни једна озбиљна фирма, извинићу се ако постоји неко, ево ми се трудимо да привучемо инвеститоре. Површине засада винове лозе постоје, али вероватно свако ко то ради мора да нађе неку своју економску исплативост и да рачуна на помоћ државе која у овом тренутку није довољна.

Да ли у општинском буџету постоје нека средства за субвенционисање у пољопривреди?
– Да, у овом тренутку постоји пројекат вештачко осемењивање крава који је у току. У плану су програми који чекају на сагласност у Министарству пољопривреде. Управо тиче се субвенција у воћарству, пчеларству, што се тиче сточарства у плану је уматичење грла али тек по сагласности министарства. Онда ћемо ми ребалансом определити средства.

Колико је у буџету планирано за социјалу?
– Наравно, ми све што радимо у области социјалне заштите радимо преко Центра за социјални рад, који је институција која је осавремењена и ми сматрамо да она за сада добро ради свој посао. Преко Центра за социјални рад реализује се доста нових пројеката, наравно општина учествује у финансирању што се тиче праксе једнократних новчаних помоћи у последњих пар година је било врло популарно али ми ћемо следити упутства Министарства за рад, социјална и борачка питања. Да се и то питање подведе искључиво под питање Центра за социјални рад јер су они најстручнији у том домену.

Да ли постоје неке мере за подстицај запошљавања младих?
– Постоје мере за подстицај запошљавања у пољопривреди, наравно путем Канцеларије за младе, с тим што се ја надам ова власт која је недавно дошла да ће рад те канцеларије унапредити. И за сада има врло мало пројеката и ми нисмо задовољни тиме.

Да ли планирате сарадњу са Националном службом за запошљавање да на тај начин подржи отварање нових радних места?
– Са Националном службом за запошљавање почели смо један вид разговора тиме што један мини пројекат обезбеђивања просторије опремљене техничким средствима, интернетом, где би млади односно незапослени могли да дођу и са стручним лицем које би обезбедила Национална служба за запошљавање путем интернета боље долазили до података, усавршавали се на различитим нивоима које Служба националног запошљавања нуди. Ми као општина смо преузели обавезу да тај простор опремимо.

Чињеница је да се све мање пажње поклања култури. Колико је буxет бринуо и о култури у Власотинцу?
– Мислим да је Власотинце општина која има доста велика издвајања за културу. Имамо велики број различитих манифестација, обележили смо дочек православне Нове године једним лепим догађајем, концертом, који смо приредили нашим грађанима на платоу испред општине Власотинце. Ја се надам да су сви били задовољни, такође имамо манифестацију Вински бал, која је посвећена вину, препознатљива манифестација за коју такође издвајамо средства. Све то се дешава уз надзор Културног центра који је оперативан али не баш онолико колико бисмо ми то желели. Постоје делови културе који су нетакнути, рецимо позоришна сцена у Власотинцу је веома сиромашна, веома су ретка гостовања позоришних трупа. Ми се трудимо да у наредном периоду да доведемо и унапредимо бар тај део. Издавања за спорт су прилично висока јер у данашње време је веома дискутабилно у односу на околне општине. Издвајамо сасвим пристојне новце и финансирамо све спортске клубове и удружење Спортски савез, тако да мислим да су сви корисници буxета што се тиче спорта задовољни.

А како сте ви задовољни, са коликом количином новца локална самоуправа може да располаже у овој години и да ли је то довољно?
– Наравно, никада није довољно за све планове, а ми имамо планове везане за проширење индустријске зоне, решавали смо једну страну индустријске зоне хтели бисмо и другу западну страну да решимо. Наравно, за то је потребно још доста новца, ипак мислим да ћемо предвиђеним средствима успешно окончати буџетску годину.

Колики је новац опредељен за инвестиционе радове у индустријској зони?
– Индустријској зони определили смо 53 милиона динара. У плану је да ове године да утрошимо 43 милиона динара, док бисмо у наредној години утрошили преосталих 10 милиона динара. Наравно то нам је један од приоритета у једној години, поред оних трошкова за путну инфраструктуру.

Говорили сте на прес конференцији да је ова власт наследила значајне дугове? Да ли сте успели да нешто од тога вратите?
– Наравно да јесмо, рецимо рачуни месних заједница су били у блокади, за сада смо успели у овом тренутку да одблокирамо све. Највећи проблем су дугови јавних комуналних предузећа, поготово ЈКП Водовод, дуг је малтене близу 30 милиона динара. Ми ћемо покушати да као општина преузмемо дуг Водовода и са Електропривредом Србије регулишемо односе. Мислим да идемо у добром правцу да тај дуг решимо, наравно велика су и дуговања предузећа Комуналац као и предузећа чистоћа, али за сада ниједно предузеће није у критичном стању. И да се ЈКП Комуналац креће узлазном линијом, и да ће за два три месеца пословати позитивно и бити стабилна фирма.

Кад кажете дугови, да ли су то дугови за струју и сличног типа?

– Наравно и за струју и према другим привредним субјектима. Наравно, Комуналац дугује Водоводу, Чистоћа дугује депонији из Пирота, много тога има.

Без обзира што је коалиција од скоро, како сте задовољни функционисањем унутар коалиције?

– За сада сам задовољан, мислим да функционишемо баш онолико добро колико смо планирали. Видећемо за убудуће, надам се да ће бити добро.

Да ли очекујете да Влада Србије помогне у неким сегментима Власотинцу?

– С обзиром да је у питању ова криза и смањење броја радних места, смањен обим инвестирања, очигледно и не очекујемо неку значајну помоћ. Мислим да то није реално.

Кад сте већ споменули вишак радника да ли у власотиначкој администрацији можда има вишак радника или је то таман број?

– Има малог вишка, ми ћемо следити законску регулативу и поступати по томе.

Шта је оно што ви очекујете од грађана општине Власотинце?

-Наравно да имате пуно стрпљења, јер је проблема и превише, ја се надам да су сви свесни да смо ми општина са најмањом зарадом у Србији, са највећом стопом незапослености, додуше имамо један део привредног живота, имамо и малу привреду, имамо фирме из иностранства и можда се у односу на окружење крећемо узлазном путањом. То ће се осетити сигурно у наредних пар година.

А шта грађани Власотинца од вас могу да очекују?

– Све оно што смо обећали у кампањи, да ће ствари бити боље.

Каква је сарадња страних фирми и локалне самоуправе?

– Мислим да је сарадња изузетна о чему сведочи њихово даље интересовање. Они су заинтересовани управо за уређење индустријске зоне, заинтерсовани су за нове парцеле и на самом крају за нове погоне. У сваком смислу мислим да имамо изузетну сарадњу – каже на крају разговора Мирослав Љубеновић, председник власотиначке општине.

InfoDesk Vlasotince

Власотинчанин ухапшен због малтретирања женске особе

Полиција је ухапсила Д.С. (34) из Власотинца због сумње да је на силу увукао у свој аутомобил жену од 32 године и физички је малтретирао.

Д.С. се терети да ју је јуче око 16 часова против њене воље одвезао у правцу ауто-пута и да је у возилу физички малтретирао и претио да ће је убити уколико догађај пријави пролицији, саопштила је Полицијска управа Лесковца.

Осумњичени је ухапшен због постојања основане сумње да је извршио кривична дела противправног лишавања слободе и угрожавања сигурности.

Судија је на предлог заменика основог јавног тужиоца, за претходни поступак, осумњиченом одредио притвор.

InfoDesk Vlasotince

Пререгистрација фудбалера у Јабланичком округу

Много посла било је у последња два месеца у канцеларијама Фудбалског савеза Јабланичког округа. На основу одлуке мериторних органа ФС Србије у периоду од 1.децембра прошле године, па до 15.јануара ове године, на основу члана 33 Правилника о регистрацији играча извршена је пререгистрација играча у свим клубовима Јабланичког округа. У оквиру Фудбалског савеза Јабланичког округа налази се Градски фудбалски савез Лесковца, Општински фудбалски савез Лебана и Фудбалски савез општине Власотинце.

Највише послова имао је, и готово ударнички радио, Милован Глушац први административац ГФС Лесковац, који је уз помоћ свог сарадника Добросава Цакића извршио прергистрацију за чак 1.545 фудбалера са територије овог савеза. У ОФС Лебане нове спортске легитимације добили су 263 фудбалера, док је у ФСО Власотинце пререгистрација играча извршена за 299 фудбалера.

- Један посао смо окончали до предвиђеног рока према ФС Србије, а сада нас чека сређивање целокупне документације, а и Зимски прелазни рок који траје од 19.јануара а завршава се 13.фебруара. Очекујем да ћемо и овај посао завршити на време и на задовољство играча и клубова који буду користили овај Зимски прелазни рок – вели пословично вредни и предузимљиви Милован Глушац, секретар ГФС Лесковац.

InfoDesk Vlasotince

Џентлмени дали предност дами

Теодора Стефановић, ученица 2. разреда власотиначке гимназије прва је данас допливала до крста на Власини. Њој су предност дали мушкарци, њих 57 , који су се такође пријавили за данашње пливање. Када је Теодора била надомак крста, остали су тек запливали. Овај џентлменски потез мушких пливача сви су поздравили.

Температура воде била је 3, а ваздуха 8 степени.

Стојанка Стојковић

Пихтијада је и ове године била пратећа манифестација пливања за часни крст. Најбоље пихтије спремила је Стојанка Стојковић из Власотинца, која је рекла да стари рецепт и љубав чине јело добрим.

-Верујем да хладна вода неће спутати пливаче јер их воде вера, љубав и нада – рекао је, поздрављајући присутне, председник општине Мирослав Љубеновић.

Најмлађи пливач и ове године био је десетогодишњи Кристијан Пешић, који је први пут пливао с оцем, као једноипогодишња беба и до сада није пропустио ни једно пливање.

Теодора Стефановић

-Хвала што су ме пустили да победим – рекла је Теодора којој су припали икона Светог Јована, дар организатора, Удружења поштовалаца Свете Горе у Власотинцу и златник, дар златаре „Јанковић“.

Пливали су: Милош Јовић, Владан Шушулић, Милош Стојановић, Мирослав Станојевић, Марко Јовановић, Милан Петровић, Душан Николић, Данило Ђокић, Урош Величковић, Милоје Јовановић, Милош Игњатовић, Страхиња Станојевић, Никола Јовић, Филип Станојевић, Александар Петковић, Душан Коцић, Марко Стојановић, Драгиша Милић, Александар Коцановић, Александар Стајковић, Немања Симоновић, Миодраг Станковић, Младен Цекић, Војкан Цекић, Немања Цветковић, Милош Стаменковић, Дејан Јовић, Филип Ђорђевић, Божидар Станојевић, Слободан Николић, Лазар Здравковић, Милош Вукадиновић, Филип Нешић, Владица Јовић, Александар Поповић, Саша Стојановић, Александар Арсеновић, Драган Стефановић, Теодора Стефановић, Срђан Ивезић, Александар Митић, Милош Петровић, Вукашин Стојиљковић, Драган Милошевић, Владимир Петровић, Лазар Милић, Јован Стојановић, Стефан Поповић, Славиша Јовановић, Милош Станојевић, Александар Бошковић, Предраг Миљковић, Ненад Стојановић, Страхиња Коцић, Миодраг Јовановић, Саша Станковић, Лазар Пешић и Кристијан Пешић.

Манифестацију је, традиционално, пратило неколико хиљада Власотинчана.

Bogojavljenje 2015 Vlasotince   VIDEO

InfoDesk Vlasotince

Ин мемориам: Драгиша Станковић „Челик“

Драгиша Стојановић "Челик"

Драгиша Станковић „Челик“ (1937 – 2015)
У Нишу 17. јануара 2015 .године после краће болести преминуо је Драгиша Станковић „Челик“ југословенска боксерска легенда.

Станковић је рођени Власотинчанин, а у Ниш је отишао као дечак да се школује. Боксом је почео да се бави као 17-годишњак, а за нишки боксерски клуб Раднички боксовао је у периоду од 1957 – 1972. године, управо у време када је овај спорт био на свом врхунцу.

У дугој и изузетно богатој каријери имао је 520 мечева, од тога као победник у рингу био је у 512 борби, док су његови ривали успели само да га у осам мечева победе. Као професионалац имао је 20 мечева и 20 победа уз чак 19 нокаута. Био је борац фајтер, који никад није устукнуо ни пред једним својим противником. Велики број својих мечева решавао је нокаутом и пре самог завршетка меча. Ван ринга био је боем и ретко добар човек кога је волео и обожавао цео Ниш.

Веома је занимљиво то да је Драгиша већину својих мечева завршио нокаутом, а да у 540 мечева колико их је све укупно имао никада није нокаутиран.

У два наврата имао је срећу да на Лотоу добије „седмицу“ и 14 пута за редом главну премију на спортској прогнози због чега је касније и смањен добитни фонд спортске прогнозе.

По окончању каријере имао је ресторан , а потом и ланац самосталних трговина као и индустрију за производњу кафе.

Мате Парлов, истински југословенски и светски боксерски матадор, имао је много много мука да „Челика“ пред 10.000 гледалаца на Летњој позорници у Нишу 1971. године победи, али на поене, после жестоке борбе у све три рунде.

Сахрана Драгише Стојановића ће бити у среду у 12.30 сати на Новом грубљу у Нишу.

Инфодеск Власотинце